Kakav divni plavi mermer

I tu dolazimo do onog velikog koraka koji je napravio nordijski noar. Naime, trileri su dugo bili posmatrani kao „niža” vrsta žanrovske književnosti. I trebalo je da prođe dosta vremena da se pojave autori koji će promeniti ovu sliku. Slična stvar se desila i u filmskoj umetnosti – setimo se samo kakvo je to bilo iznenađenje kada je jedan krimić, kineski film Crni ugalj, tanak led, osvojio Zlatnog medveda za najbolji film na Berlinskom festivalu 2014. godine.

Pored kritike društva, postoje još dve stvari po kojima je ovaj žanr postao prepoznatljiv, a to su oštećeni likovi detektiva i fantastični opisi prirode nordijskih zemalja. Tako je ceo svet upoznao (i zavoleo) Nesbeovog Harija Hulea koji prkosi autoritetima, odaje se alkoholu i bori sa svojim ličnim demonima. Hening Mankel nam je predstavio Kurta Valandera koji ima problematičan odnos i sa ćerkom i sa ocem, previše pije, hrani se i živi nezdravo, i isuviše lično doživljava svaku istragu. Indridasonov inspektor Erlendur živi sam nakon propalog braka, nema skoro nikakav odnos sa ćerkom i sinom i izjeda ga krivica zbog smrti mlađeg brata u detinjstvu. Dalovog junaka Sama Bergera muči to što ga je ostavila žena i odvela mu sinove u drugu zemlju i neretko ume da se slomi i glasno zaplače, osećajući se kao promašen čovek. Naravno, kada se jedan obrazac u književnosti previše ponavlja, on se pretvara u kliše – toga su svesni skandinavski autori, i primetno je da se nova imena u ovom žanru trude da njihovi junaci ne budu kopija već postojećih. Pored oštećenih glavnih junaka, ono što je nordijski noar iznedrio jesu i jaki i autentični ženski likovi, kojih kao da u književnosti nikada nema dovoljno. Pomenuću ponovo Lizbet Salander, ali i Dalovu Moli Blum, čiji lik zbog svoje inteligencije, visprenosti i sposobnosti dominira u dobrom delu serijala Berger & Blum.

Čini se takođe da je malo koji žanr toliko učinio na popularizaciji geografskih toponima kao što je to uradio nordijski noar. Već su postale čuvene ture po Stokholmu kojima se ide stazama junaka trilogije Milenijum. Mankel je proslavio Istad, gradić na jugu Švedske, Viveka Sten ostrva u Stokholmskom arhipelagu o kojima piše u serijalu Ubistva u Sandhamnu, Ju Nesbe nas vodi u Oslo, Gunar Stalesen u Bergen, grad na zapadu Norveške. Stina Džekson (kao, uostalom, i Arne Dal u Unutrašnjosti) oslikava nam divlju prirodu severnog, ruralnog dela Švedske, a danska autorka Katrine Engberg ceo serijal naziva po mestu dešavanja radnje – Kopenhagen. Živopisni, slikoviti opisi prirode su ono na šta obavezno nailazimo u romanima koji pripadaju ovom žanru, a poznato je da se snežni pejzaži nalaze na velikom broju korica ovih izdanja.

admin
Author: admin

Share on facebook
Share on twitter
Share on pinterest

ČITAJTE JOŠ

Scroll to Top
Cart
  • No products in the cart.